... Kada se pomene da neko posećuje terapeuta, obično ga gledaju ispod oka, kao da nije normalan, kao nekoga sa teškim psihičkim poremećajem, i ne retko ga sažaljevaju... Moj stav prema terapiji je drugačiji. Terapeuta posećuje i onaj ko želi da OSTANE normalan, ko želi da radi na sebi, i želi da živi maksimumom svojih mogućnosti. Stres ne retko igra značajnu ulogu u našem životu, i ponekada je neophodno potražiti pomoć kako bismo uspeli da ga kanališemo i svedemo na minimum. Meni takva vrsta pomoći jeste bila potrebna. Svako ko kaže da mu ne bi prijalo da potpuno opušteno, bez osude, straha od kritike i otvoreno razgovara o temama koje ga tište a o kojima inače ćuti, zavarava samog sebe. Olakšanje koje osećam posle sat vremena seanse nije lako opisati rečima... to su pomešana osećanja opuštenosti, zadovoljstva i rasterećenosti... Nauči čovek dosta o sebi izgovarajući neke stvari naglas...
Pri tome me moja mlada i ambiciozna terapeutkinja Mrs Surtova inspiriše... Njena upornost i hrabrost pokreću i mene da težim da ostvarim više, da se pokrenem i uradim nešto kako bih ostvarila svoje životne ciljeve i bila još zadovoljnija....
Veliko HVALA!