Depresija spada u jednu od najlečivijih mentalnih poremećaja. Između 80% i 90% ljudi koji boluju od depresije u jednom trenutku dobro odreaguju na terapiju. Velika većina pacijenata dobije oslobađanje od simptoma od kojih je patila.
Pre dijagnostike ili tretmana depresije, lekar treba da istraži i dijagnostikuje tj evaluira celog pacijenta, uključujući i fizički pregled kao i analize krvi. U nekim slučajevima analize krvi mogu pokazati da je depresija uzrokovana problem s štitnom žlezdom ili deficit vitamina D. Oba ova stanja su reverzibilna i njih treba prvo lečiti, a ne lečiti. Kompletan pregled koji uključuje i porodičnu anamnezu će utvrditi specifične simptome, takoće je važno istražiti i kulturološke i faktore sredine koji apsolutno utiču na mentalno stanje osobe. Tek kada znamo sve ove stvari žemo napraviti, tj lekar može napraviti plan lečenja pacijenta.
Biohemija mozga može da doprinese da se osoba se oseća depresivno i može da bude važan faktor u njihovom lečenju. Zbog ovog razloga, antidepresivi mogu biti prepisani da bi pomogli da modifikuju biohemiju mozga osobe koja boluje od depresije. Ovi lekovi nisu sedativi, ne ’’podižu raspoloženje’’ i ne smiruju. Oni ne mogu da utiču na naše navike, naš motiv, pa čak i raspoloženje. Generalno antidepresivi su lekovi koji nemaju stimulativni efekat na ljude da ne budu depresivni.
Antidepresivi mogu da daju neko poboljšanje tokom prve dve nedelje od početka korišćenja, ali pravi efekat postižu tek posle dva-tri meseca od početka korišćenja. Ako pacijent oseća mala poboljšanja ili nikakva nakon nekoliko nedelja od početka korišćenja antidepresiva, njegov ili njen lekar može modifikovati dozu ili dodati još jedan antidepresiv u terapiji. U nekim situacijama neki drugi lekovi mogu imati više benefita. Važno je da kažete vašem lekaru ako lek ne deluje ili ako osećate neki od neželjenih efekata.
Važno mi je da napomenem da antidepresivi nisu magični lekovi koji će vas učiniti motivisanim, srećnim, uspešnim... oni su tu samo da pripomognu da ne potonete previše. I jako često bez psihoterapije paralelno sa medikamentoznom terapijom – prosto nemaju efekta.
Preporučeno je da se koriste minimalno šest meseci i duže kako bi dali pozitivan efekat. Dugoročno korišćenje ima za cilj da prevenira ponovne epizode depresije ako osoba ima rizik od toga.
Psihoterapija ili terapija razgovorom je nešto što se koristi kod blage ili srednje teške depresije, takođe psihoterapija se koristi paralelno dok pacijent pije antidepresive. Postoji više psihoterapijskih pravaca i važno je da klijent odabere onaj koji njemu odgovara, jer nije svaki pravac za svakoga kao što nije svaki terapeut za svakoga. Dakle, i tu imate prava na izbor!
Psihoterapija može biti individualna, grupna, terapija parova kao i porodična psihoterapija.
Svakako dok ne probate, ne možete znati šta vam leži i važno je da ne odustajete odmah već da pronađete ono što će u vašem slučaju dati efekte.
Postoji veliki broj stvari koje možete uraditi da smanjite simptome depresije. Za mnoge ljude redovan trening pomaže da stvore pozitivne emocije i poboljšaju svoje raspoloženje. Dovoljno kvalitetnog sna na redovnoj bazi, redovna ishrana i izbegavanje alkohola (koji ne sme da se pije kada pijete antidepresive) može da smanji simptome depresije.
Depresija je bolest i pomoć je neophodna i moguća. Sa adekvatnom dijagnozom i lečenjem veliki broj ljudi prevaziđu depresiju.
