Smrt voljene osobe, gubitak posla, raskid... su teški za svakog od nas kada se dese, teški da prihvatimo i preživimo to što smo iskusili. Normalno je da se tada osećamo neizmerno tužni. Takva iskustva često mogu da se opišu kao ’’depresivna’’.

            Međutim biti tužan nije isto što i imati depresiju. Proces tugovanjaje normalan i jedinstven za svakog od nas i u sebi sadrži određene elemente depresije. I tugovanje i depresija mogu da sadrže intenzivni osećaj tuge, povlačenje u sebe i povlačenje od uobičajenih aktivnosti.

            Takođe su različiti u jako važnim karakteristikama:

• U procesu tugovanja, bolna osećanja dolaze u naletima, u talasima, i često su pomešana sa srećnim uspomenama na osobu koju smo izgubili, koja je preminula. Raspoloženje i/ili interesovanje (zadovoljstvo) je smanjenog intenziteta najmanje dve-tri nedelje.
• U tugovanju samopoštovanje je uglavnom održano. U teškoj depresiji, osećaj besmisla i bezvrednosti i samoprezir su uobičajeni.
• U tugovaju misli o smrti mogu da isplivaju na površinu ili fantaziranje o ’’pridruživanju’’ osobi koja je preminula. U teškoj depresiji, misli su fokusirane na okončanje života zato što se osećaju bezvredno ili da ne zaslužuju da žive ili da se nose sa bolom koji depresija donosi.

Tuga i depresija mogu da ko-egzistiraju za neke ljude, smrt voljene osobe, gubitak posla, žrtva fizičkog nasilja ili teška katastrofa mogu da vode u depresiju. Kada se tuga i depresija dese, tuga tj žaljenje je mnogo jače i traje duže nego depresija.

Razlika između žaljenja i depresije je važna i može da pomogne ljudima u traženju pomoći, podrške i terapije koja im je potrebna.