Anksioznost je normalna reakcija na stres i može da ima velike benefite u mnogim situacijama. Anksioznost ima moć da nas upozori na opasnost koja je pred nama i da nas pripremi kako bismo obratili pažnju na nešto što dolazi i što je potencijalno opasno po nas. Tako da jednostavnim rečnikom anksioznost je zapravo strah koja služi kao upozorenje i može sadržati nervozu koju svi osećamo s vremena na vreme.

            Anksiozni poremećaj je drugačiji i u sebi sadrži preteranu nervozu i uključuje preteran strah ili preteranu anksioznost. Anksiozni poremećaj je relativno čest i sadrži oko 30% od svih poremećaja odraslih ljudi u nekom momentu života. Što zapravo znači da svako od nas s vremena na vreme razvije anksiozni poremećaj u skladu sa životnim situacijama u kojima se nalazimo. Na primer, ako se čoveku desi veliki stres tipa izgoreo mu je stan, pokvario mu se automobil, a nema novca za popravku – logično je da će da razviti anksiozni poremećaj.

            Problem pred nama ni ne mora da bude ’’veliki’’ po tuđim standardima. Ako je pred nama ispit i znamo da je ispitivač problematičan – imaćemo anksioznu reakciju, ali to ne znači da smo razvili anksiozni poremećaj; već samo da u toj situaciji, jer je opasna po nas, imamo veću količinu straha.

Koliko su česti anksiozni poremećaji zapravo?

• Fobije: 8%-12%
• Socijalna anksioznost: 7%
• Panični poremećaj: 2%-3%
• Agarofobioa 1%-3% kod dece i adolescenata
• Generalizovana anksioznost 2%
• Separaciona anksioznost 1%-3%

Jako je bitno da pogledamo ove brojke, jer većina nas ima tendenciju da svaki svoj problem

patologizira i da ga proglasi psihičkim poremećajem, saživi se sa njim, hrani ga i dopušta mu da raste; zato je jako bitno razlikovati anksioznost i anksiozne poremećaje.

            Anksioznost se odnosi na očekivanje nečega u budućnosti što nas brine i čini da osećamo tenziju u mišićima i imamo želju da izbegnemo to nešto što će uslediti. Strah je emotivna reakcija na opasnost i povezan je sa ’’fight or flight’’ (bori se ili beži) mehanizmom – ostati i boriti se ili naprosto pobeći. Anksioznost uključuje zabrinutost, distrakciju, nemir,  i problem sa kratkotrajnim pamćenjem. Anksioznost je sama po sebi nejasna, loše definisana i njena prezentacija ne može da se poveže ni sa čim specifičnim. Anksioznost je uvek povezana sa neželjenom fizičkom senzacijom, tenzijom mišića, glavoboljom, toplotom ili hladnoćom u rukama, vrtoglavicom i mučninom.

            Anksiozni poremećaj može da učini da ljudi koji ga imaju izbegavaju situacije koje trigeruju ili povećavaju njengove/ne simptome. Da li smo dobri na poslu, u školi, privatnim odnosima... apsolutno može da utiče na naše odnose sa drugima i ometa u svakodnevnom funkcionisanju.

            Da bi osoba bila dijagnostikovana sa anksioznim poremećajem mora da uveličava situacije koje su pred njom/njim i da utiče na sposobnost normalnog funkcionisanja u životu.

Anksioznost i anksiozni poremećaj može da se izleči psihoterapijom kako bi osoba nastavila s normalnim životom.