Anksioznost je normalna reakcija na stres i može da ima velike benefite u mnogim situacijama. Anksioznost ima moć da nas upozori na opasnost koja je pred nama i da nas pripremi kako bismo obratili pažnju na nešto što dolazi i što je potencijalno opasno po nas. Tako da jednostavnim rečnikom anksioznost je zapravo strah koja služi kao upozorenje i može sadržati nervozu koju svi osećamo s vremena na vreme.
Anksiozni poremećaj je drugačiji i u sebi sadrži preteranu nervozu i uključuje preteran strah ili preteranu anksioznost. Anksiozni poremećaj je relativno čest i sadrži oko 30% od svih poremećaja odraslih ljudi u nekom momentu života. Što zapravo znači da svako od nas s vremena na vreme razvije anksiozni poremećaj u skladu sa životnim situacijama u kojima se nalazimo. Na primer, ako se čoveku desi veliki stres tipa izgoreo mu je stan, pokvario mu se automobil, a nema novca za popravku – logično je da će da razviti anksiozni poremećaj.
Problem pred nama ni ne mora da bude ’’veliki’’ po tuđim standardima. Ako je pred nama ispit i znamo da je ispitivač problematičan – imaćemo anksioznu reakciju, ali to ne znači da smo razvili anksiozni poremećaj; već samo da u toj situaciji, jer je opasna po nas, imamo veću količinu straha.
Koliko su česti anksiozni poremećaji zapravo?
Jako je bitno da pogledamo ove brojke, jer većina nas ima tendenciju da svaki svoj problem
patologizira i da ga proglasi psihičkim poremećajem, saživi se sa njim, hrani ga i dopušta mu da raste; zato je jako bitno razlikovati anksioznost i anksiozne poremećaje.
Anksioznost se odnosi na očekivanje nečega u budućnosti što nas brine i čini da osećamo tenziju u mišićima i imamo želju da izbegnemo to nešto što će uslediti. Strah je emotivna reakcija na opasnost i povezan je sa ’’fight or flight’’ (bori se ili beži) mehanizmom – ostati i boriti se ili naprosto pobeći. Anksioznost uključuje zabrinutost, distrakciju, nemir, i problem sa kratkotrajnim pamćenjem. Anksioznost je sama po sebi nejasna, loše definisana i njena prezentacija ne može da se poveže ni sa čim specifičnim. Anksioznost je uvek povezana sa neželjenom fizičkom senzacijom, tenzijom mišića, glavoboljom, toplotom ili hladnoćom u rukama, vrtoglavicom i mučninom.
Anksiozni poremećaj može da učini da ljudi koji ga imaju izbegavaju situacije koje trigeruju ili povećavaju njengove/ne simptome. Da li smo dobri na poslu, u školi, privatnim odnosima... apsolutno može da utiče na naše odnose sa drugima i ometa u svakodnevnom funkcionisanju.
Da bi osoba bila dijagnostikovana sa anksioznim poremećajem mora da uveličava situacije koje su pred njom/njim i da utiče na sposobnost normalnog funkcionisanja u životu.
Anksioznost i anksiozni poremećaj može da se izleči psihoterapijom kako bi osoba nastavila s normalnim životom.