Dve godine sam se dvoumila da li da krenem na seanse ili ne. Nekoliko puta se dogodilo da sam zakazala prvu seansu, a potom je i otkazala. Da mogu da vratim veme unazad otisla bih na terapiju onda kada sam prvi put pomislila na to. Sada sam redovno na terapiji jednom nedeljno vec 11 meseci i mogu da primetim jasne razlike u mom razmisljanju, ponasanju, prihvatanju sebe pa i drugih ljudi. Mislim da mi je terapija pomogla i u nacinu komunikacije sa ljudima iz okruzenja. Na seansama se otvaraju neke jako intimne strane mene, osecam se kao da nisam poznavala sebe, nisam znala sta zelim niti zasto neke stvari radim. I dalje sam stranac sama sebi, ali polako se kristalizuje slika. Donekle mi je jasno zasto sam radila mnoge stvari koje su lose po mene i gde i kada je zapravo nastao problem koji mi je bio stimulator za lose donesene odluke. Sve sto nam se ikada dogodilo u zivotu ostaje memorisano negde u nasoj podsvesti koja zapravo kontrolise nasu svest i mi na to ne mozemo da uticemo. Terapija nam pomaze upavo u tome da ostvarimo to nesvesno u nama i da shvatimo sta nas to zapravo pokrece, ali sta nas i koci. Prostorija u kojoj se odrzavaju seanse je postala moj siguran prostor, a moja terapeutkinja osoba kojoj prvoj saopstavam sve sto mi se desava u zivotu. Proces otvaranja je tezak i za njega treba dosta vremena, potrebno je da potpuno verujemo terapeutu i da osetimo da je to osoba koja nas nikada nece povrediti. Kod mene taj proces i dalje traje i imam jos jako puno da radim na sebi. Ono sto je najvaznija promena koja se dogodila od kako sam pocela sa terapijom jeste da sam napokon pocela da prihvatam i da razumem sebe. Ne krivim vise sebe za stvari za koje nisam kriva, prihvatam polako ko sam i zasto sam bas takva kakva jesam, prihvatam da sam drugacija. Zivot mi je postao dosta laksi i jednostavniji, a odluke koje donosim racionalnije i ispravnije. Mislim da je psihoterapija neophodna svima nama, narucito omladini i sasvim sam sigurna da je mnogo lakse probleme resavati sto ranije. Zivimo veoma stresno i brzo, sav nakupljeni stres i svi problemi se samo taloze i to dovodi do raznoznih psihickih promena kojih nismo ni svesni. Psihoterapija je mesto gde mozemo da kazemo sta god pozelimo, gde nema predrasude, osudjivanja ili nerazumevanja i uci nas da budemo ono sto zapravo jesmo, a ne ono sto drustvo ocekuje od nas.