Tesko je staviti skoro dve godine psihoterapije na papir. Psihoterapija nije dramatican proces. Kada se prvi put pojavis tamo ocekujes da ti psihoterapeut kaze “sta nije u redu sa tobom”, ali to se nije desilo i nece se desiti. Na psihoterapiji ucis kako da razmisljas drugacije. To se ne nauci posle 2,3 seanse, vec je dugotrajan proces gde idete korak po korak, iz seanse u seansu kroz duzi vremenski period i sve vreme se pitas kada ce se nesto konacno promeniti. Licno mi je trebalo godinu dana, pre nego sto su kockice pocele da dolaze na svoje mesto, ali to nije ni cudno uzevsi u obzir da ne verujem ljudima, pa tako nisam ni Aneti. Poverenje je jako bitna stvar u psihoterapiji, treba verovati u proces, u psihoterapeuta i u sebe. U psihoterapiju jesam verovala, ali u ljude nisam, nisam verovala Aneti, a ni sebi. Naravno, Aneta je imala dovoljno poverenja za obe, i, i dalje ima kad povremeno opet nemam (Hvala!). Pored nemanja poverenja, stalno sam preispitivala njen autoritet, zbog cega verujem da je bilo vrlo frustrirajuce raditi sa mnom, kada klijent stalno preispituje sve sto kazes. Posle mnogo muka sa moje, a verujem i njene strane, stvari su pocele da idu konstantno na bolje. Bolje u cemu? Ukratko u svemu, fakultet, porodica, odnosi sa ljudima, prijateljski, romanticni, a najbitnije, onaj glavni odnos koji nas prati celog zivota, a to je odnos sa samim sobom. Kada dodjete do trenutka kada sebi postanete najbolji prijatelj, a ne najgori i najglasniji kiticar, sve pocne da ima smisla i bude vredno muke i mukotrpnog procesa. Poprilicno je tesko bilo sedeti iz nedelje u nedelju i gledati svoje problem u oci, raditi na njima, ne dozvoliti da me preplave i posledicno odustati. Naravno, nije sve i dalje apsolutno uvek super, i dalje je lako vratiti se u stare obrsace ponasanja i misljenja, ali sa psihoterapeutom koji vas drzi odgovornim i uvek ima pravu i lepu rec, stvari budu lakse i prebrodive. Sve u svemu, posle ovih godinu i po i jos koji mesec preko psihoterapije, jako sam ponosna na ceo proces i konacno imam poverenja i u Anetu i u sebe! Za kraj, Aneta, hvala ti na svemu, na svemu po malo i na svacemu jos mnogo, i vidimo se na sledecoj seansi 🙂