Прошло је годину дана од како сам први пут потражила помоћ стручњака због животне кризе у коју сам упала, а Анету познајем око 5 месеци.

У почетку ми ни самој није било јасно шта очекујем од терапије, шта је оно што ми треба да бих се осећала боље и да ми живот не пада тако тешко, тако да не могу ни да кривим људе који то нису успели да ми пруже.

Временом је слика онога што желим од терапије постала јаснија. Желим да радим са особом која не мисли да зна све о мени чим ме види, шта ми прија и шта је добро за мене; која неће да ми суди; која уме да слуша; која је топла; која ради са мном а не на мени; која ми верује и не мисли да умишљам; којој моји проблеми нису смешни; која верује у мене и моје способности и онда када ја не верујем; која је зрелија од мене и од које могу доста да научим, а са друге стране је није срамота да призна да и ја њој помажем да расте; која је у миру са собом и тај мир шири око себе; која верује да су људи у својој суштини добри; која ми помаже да се ослободим терета који није мој и постанем одговорнија према себи; која себе не предствља као савршену особу која никад не греши, све зна и никад јој не треба помоћ; која ми не говори шта да радим и да се више трудим, а да пре тога не поради на мом унутрашњем конфликту и разлозима зашто не постижем своје циљеве; за коју осећам да је на мојој страни, не зато што хоће да ми удовољи, већ зато што стварно верује у оно што прича... Ја сам све то и још више пронашла код Анете.

Препоручила сам је и својим пријатељима, који су сада њени задовољни клијенти, не зато што мислим да су неспособни и да не могу сами, већ зато што мислим да свима живот може да донесе више радости када имају праву подршку.

Не мислим да ће Анета као терапеут свима да „легне“ као мени, али и ако само пробате, бићете богатији за једно вредно искуство и научићете нешто о себи. 🙂