Šta to ‘’srećni’’ ljudi rade drugačije, i kako da promenimo stvari u našu korist?
Najnesrećnija stvar se desila Tsutomu Yamafuchiju avgusta 1945 godine kada je bio u Hirošimi zbog poslovnog puta kada je prva atomska bomba bačena na taj grad. On je preživeo, ali sa strahovitim opekotima i gluv.
U haosu koji je nastao, Yamaguchi je uspeo da se vrati kući zarad medicinskog lečenja. Nažalost po njega, njegov dom je bio u Nagasaki, gde se desila druga nuklearna bomba samo tri dana nakon što je prva bila bačena. On se opet našao previse blizu epicentra eksplozije. Preživeo je i drugi napad sa još većim povredama i traumama koje većina ljudi naprosto ne bi preživela ni prvi put, a kamo li drugi put
Ovo su jedina dva puta kada je nuklearna bomba korišćena u ratu.
Hajde da zastanemo na trenutak i razmislimo: Da li mislite da je Yamaguchi naprosto neverovatno loše sreće? Ili, na čudan način, izuzetno srećan da preživi takvu tragediju i to čak dva puta, tragediju jedinstvenu u ljudskoj istoriji?
Odgovor zavisi isključivo od vase perspective. Čak i definicija ‘’srećan’’ može da se kreće od misterije, spoljašnjih uticaja koji su predvidivi i ponašanja ljudi.
I zaista, dok je Tsutomu Yamaguchi bio jedan od rekih ljudi koji je dva puta preživeo nuklearni napad, postoji japanski termin za preživele obe atomske bombe – on je nastavio da živi dug život pun smisla. Preminuo je u 93ćoj godini, nakon što je proveo decenije borbe za mir i nuklearno razoružanje.
Često ljudi vide srećne ljude kao kakav tiket za lutriju, gde ili imate sreće ili naprosto nemate.
Psiholog Richard Wiseman je proveo decenije studiranja ljude koji se identifikuju kao izuzetno srećni ili nesrećni. Srećni ljudi kreiraju svoju sreću kroz jednostavne psihološke principe.
Velika razlika između srećnih i nesrećnih ljudi je u načinu na koji oni gledaju na stvari. Wiseman je zaključio da nesrećni ljudi imaju tendenciju da budu anksiozniji, a anksioznost prosto vodi ka lošim vestima i lošim događajima, takođe anksiozni ljudi imaju izuzetno uzak focus na specifičan zadatak koji je pred njima. Uzak focus čini da ljudi propuste neočekivane mogućnosti. Na primer, osoba koja je više relaksirana primetiće novčić na ulici, učestvovaće u spontanom razgovoru u kafiću ili će rizikovati i preuzeti odgovornost za mogućnost koja će iznenada iskrsnuti na njenom poslu.
Srećni ljudi se takođe oslanjaju na optimizam koji postaje samo ipunjujuće propočanstvo. Ako očekujete da socijalna interakcija prođe dobro, prirodno je da se više osmehujete, bićete više uključeni u razgovor, i vaš govor tela će govoriti umesto vas. Ljudi reaguju na takve, neverbalne, znakove i interakcija će proći dobro. Sa druge strane ‘’nesrećni’’ ljudi će zračiti obacivanjem, povlačiće se i na taj način će bukvalno garantovati da budu odbačeni, što je ono čega se zapravo najviše plaše.
Iako se lose stvari dešavaju svim ljudima, ‘’srećni’’ među nama imaju način na promene negativno u pozitivno. Zvanična izreka je ‘’Ao ti život da limun, napravi limunadu’’, neki ljudi vide negativne stvari kao način da nauče nešto što može da im pomogne da budu srećni neki drugi put. Ovaj vid otpornosti ih štiti od negativne spirale koja može da uništi sve njihove buduće napore i odvede ih u potpunu nesreću.
Proizvodnja još više sreće
Ako prihvatimo da je sreća manje vezana za sudbinu I više vezana za ponašanje, implikacija je krajnje osnažujuća. Možeš sebe da istreniraš da budeš više srećan – ne u magičnom smislu te reči, već u praktičnom, bihejvioralnom. Ovaj trening zahteva jedan mali, ali važan, korak – fokusiranje na spoljašnjost – čekanje da univerzume donese vetar – koji ti internalizuješ i sam injženiraš uslove u kojima ti se dobre stvari dešavaju.
Na sreću ljudi ovo rade automatski. Oni gledaju na nepoznate stvari ne kao pretnju već kao izazov. Nove situacije, slučajni susreti i neočekivani prekidi su samo eksperimenti koji se dešavaju. Što više eksperimenata iskusite, više ćete imati sreće.
Sećaš li se fraze: ‘’Stvori svoju sreću’’? U realnosti, to znači baš ono što srećni ljudi rade. Počinju više konverzacija, prate svoju intuiciju, brže se oporave od poraza.
Praktičan način da uvećate svoju sreću je da dodate više promena u svom životu. Ako uvek pričate sa istim ljudima, jedete na istom mestu i idete istim putem, matematički umanjujete svoju šansu za srećni događaj. Kako biste uhvatili zrno sreće, važno je da budete na butu gde ona može da se desi. Wiseman je predložio mali, niskorizični izazov: idite drugim putem kući, zadržite se malo duže u kafiću, kažite ‘’ćao’’ osobi koju inače ignorišete. Ove male devijacije mogu da otvore vrata kroz kojih može izuzetno neočekivana sreća da se privuče.
Još jedan način da susretnete sopstvenu sreću je da obratite pažnju. Jedna od Wisemanove najuspešnije intervencije je u njegovoj ‘’školi sreće’’ zapravp ‘’dnevnik sreće’’. Svako veče učesnici pišu jednu pozitivnu, neočekivanu ili srećnu stvar koja im se desila tog dana. Zvuči jako jednostavno, ali funksioniše na način na koji funkcionišu afirmacije. Kada znaš da treba da napišeš svoj ‘’trenutak sreće’’ kasnije, tvoj mozak počinje da skenira I da ih traži tokom dana.
Povećanje vaše sreće je zaista kultivisanje i zavijanje rezistentnosti ili pretpostavljanje dobrih stvari koji će se desiti i kada se ne dese odmah, važno je odmah tražiti način na koji možete doći do njih.
Sreća ipak zahteva malo inicijative!
