Ne, nije ni malo jednostavno. Ne znam u koliko država sam živela, ne znam koliko sam ratova iskusila, jer rat nije samo kada neko neviljiv s neba baca bombe na tlo. Rat je daleko više od toga.

                Sećam se male devojčice, ako sam ja bila mala, a ona starija od mene onda i nije bila tako mala, koja vrišti svaki put kad tenk prođe našom ulicom. Taj rat su nazivali inflacija, barem su tako nama govorili. Sećam se famozne Boris Bizetić kako nešto govori na televiziji, znate onaj debeli TV sa jedva prisutnim zvukom i slikom bez boje.secam se i suza koje teku mojim licem.

                Kasnije... sećam se kada je tadašnji predsednik na nekoj konferenciji objavio vanredno stanje. Krv mi se sledila. Niko nije objašnjavao šta se dešava. I onda nije bilo više hrane. Pošto sam bila sa bakom u selu, mislim da ću zauvek pamtiti užareno Sunce koje kao da sedi u hladu tik pored nas i peče dok mi čekamo u redu u neudobnim patikama. Pod nama je vreo šljunak. Vazduh je čvrst i težak za uneti u pluća. Tada su doneli zakon, dogovorili se da po glavi stanovništva iz jedne kuće, ako je prisutna, ima prava na litar ulja, šećera i brašna, te je baka povela brata i mene kako bismo imali šta da jedemo bar neko vreme.

                Posmatrala sam to odvratno Sunce koje sedi na klupici u hladu i zlurado se smeje dok tlo pod mojim nogama gori, a vazduha skoro da nema. Nisam verovala da ljubav i mržnja mogu zajedno postojati na tasovima Justicije, ali u tom trenutku sam se uverila u to. I tasovi su bili jednaki, ni jedan nije prevagnuo.

                Potom je usledio period tranzicije i čuveni 5. oktobar koji se sam po sebi može smatrati ratom. Narodu je bilo dosta. Preživeli smo Zurke, preživeli smo Nemce, ali očigledno sebe ne možemo jer sebe najbolje, najokrutnije i najsmrtonosnije ubijamo.

                Nije bilo uspešno. Ništa od navedenog.

                Sada se to ne dešava direktno nama, ali sada ljudi ginu, ljudi koji su iz ko zna kojih razloga hteli ili morali da se opredele da budu piuni na šahovskoj tabli. Piuni uvek ginu prvi. Poneki iz njihovih redova je top ili lovac, ali takvi su retki.

                Da li se ikada zapitaš?

                Da li se ikada zaista zapitaš?

                Koja je tvoja uloga na šahovskoj tabli?