Ličnost nastavlja da se razvija kroz detinjstvo i adolescencijeu i zbog ovoga granični poremećaj ličnosti može da se dijagnostikuje samo kada osoba ima više od 18 godina. Ponekad ljudi i ispod osamnaest godina mogu biti dijagnostikovani sa graničnim poremećajem ličnosti ako su simptomi značajni i traju namjamnje godinu dana.

Poremećaji ličnosti, uključujući i granični poremećaj ličnosti, mogu biti jako teški za dijagnostiku zato što većina ljudi koja ih ima takođe ima i nedostatak samorefleksije u sopstveno destruktivno ponašanje, razmišljanje i osećanja.

Kada traže pomoć, to je najčešće zato što se osećaju anksiozno ili depresivno kao rezultat problema koje je zapravo napravio njihov poremećaj ličnosti. Takođe dođu na psihoterapiju kada su pred razvodom ili su se već razveli, ne zbog samog poremećaja.

Kada dođu na terapiju i kada se povede razgovor o motivu dolaska važno je postaviti pitanja koja će baciti svetlo na suštinski problem, ne samo na posledice. Zato treba pitati:

• Pitati za ličnu i medicinsku istoriju kao i za porodičnu istoriju, posebno za istoriju mentalnih poremećaja (jer granični poremćaj može biti nasledan).
• Istorija vezana za zaposlenje (često menjaju radna mesta, imaju probleme s poslodavcima, kolegama...).
• Kontrola impulsa (često imaju tantrume, lošu kontrolu besa, slabo pregovaraju).