U mom savetovalištu, tokom seansi su, su prisutna dva psa.

Prvi pas je Pegi, nju sam usvojila kada je imala 6 meseci, pre toga je bila izuzetno zlostavljana i zato što je veliki pas niko je nije želeo. Pegi je prošla obuku od šest meseci i izuetno je istrenirana, međutim Pegi ima talenat da oseti potrebu klijenta. Kada klijentu treba podrška ona mu sedne iza leđa i ne napušta ga.

Nekim klijentima psi ne prijaju i moji psi to osete, dođu da se pozdrave i naprosto odu na svoma mesta.

Jako sam ponosna što neki klijenti koji su imali strah od pasa su taj strah prevazišli baš uprkos njima i sada imaju sopstvene pse. Takođe su bili jako motivisani njihovom životnom pričom i nisu kupili pse već udomili.

Psihoterapeutski pas u treningu je Kasper. On trenutno ima 10 meseci od rođenja je gluv. Ćuje zvižduke i voli da sluša Jelenu Karleušu. Potpuno je blentav i trapav iako je neodoljiv. On nije baš istreniran kao Pegi, ali pokušava, pa padne i prosto u momentima kad treba nasmeje klijenta. Kasper je usvojen na Uskrs, jer dečko koji ga je uzeo sa ulice je za Uskrs hteo da ga baci. Ja to nisam mogla da dopustim, tako da Kasper uči da bude psihoterapeutski psa. Da li će biti dobar kao Pegi ne znam, jer je još uvek jako mlad. Izuzetno voli ljude i često zna da stavi svoju šapu na patiku klijenta prosto da klijentu da do znanja da je tu.

Mnogi su me osuđivali zbog imanja pasa u savetovalištu, međutim njihov doprinos psihoterapijskom procesu je ogroman i rečima neopisiv.

Problem nastane kada oba psa požele da sednu na klijenta, ali se nekako dogovore pa i ta ideja bude uspešna.
Meni je drago što su oni tu, jer im je dat dom i ljubav koji nikada nisu osetili i vidim po njihovom ponašanju koliko to umeju da cene.

Kasper, kad poželi da ide napolje, klijentu donese svoj povodac. Iskreno u početku sam time bila šokirana, međutim pojedini klijenti koji su po prirodi introvertni obožavaju da ih prošetaju, jer kažu da na taj način komuniciraju sa drugim ljudima i da im je to značajno.

Dakle, da pas i te kako može da pomogne klijentu, ponekad mislim mnogo više nego ja.

PS Kasper je još kao beba razvio naviku da sedi na Pegi i dalje to radi iako je sada težak oko 30tak kilograma… Pegi mu to još uvek dozvoljava.